top of page

HORMONI KOJI UTIČU NA KILAŽU I ZDRAVLJE


Hormoni prenose poruke iz žlezda sa unutrašnjim lučenjem do ćelija u različitim delovima tela. Hormoni regulišu procese u našem telu a ako nisu u ravnoteži, oni mogu biti jedan od faktora za pojavu gojaznosti. Hormoni utiču na naš apetit, metabolizam (brzinu kojom telo sagoreva kalorije i proizvodi energiju) kao i sagorevanje i skladištenje telesnih masti.




Sistem žlezda, poznat kao endokrini sistem, luči hormone u krvotok. Endokrini sistem radi zajedno sa nervnim i imunološkim sistemom kako bi pomogao telu da se nosi sa različitim događajima i stresovima. Višak ili manjak hormona može dovesti do gojaznosti, a sa druge strane, gojaznost može dovesti do promena u hormonima.


Ovi hormoni utiču na kilažu i zdravlje:


1. INSULIN


Insulin je hormon koji se sintetiše u pankreasu i jedan je od glavnih regulatora koncentracije glukoze u krvotoku. Osnovna uloga insulina je da snižava nivo šećera u krvi.

Prekomerno konzumiranje prerađene, rafinisane, nezdrave hrane i alkohola može dovesti do rezistencije na insulin. Tada ćelije blokiraju insulin, ostavljajući glukozu da cirkuliše u krvotoku što na kraju može da rezultira viškom kilograma i pojavom dijabetesa tipa 2.



2. LEPTIN


Leptin reguliše potrošnju energije, apetit i pokretljivost. Pod uslovom da njegova signalizacija funkcioniše kako treba, leptin šalje signal mozgu onog trenutka kada smo pojeli dovoljno hrane da zadovoljimo potrebe svog tela za energijom.

Leptin se proizvodi od strane masnih ćelija. Što je više masnog tkiva, to se više leptina oslobađa u krvi. Gojazne osobe su iz ovog razloga rezistentne (neosetljive) na leptin pa mozak ne može da prepozna signal da je stomak pun.



3. GRELIN


Prazan želudac luči grelin koji informiše endokrine žlezde mozga o nedostatku hrane u sistemu za varenje i javlja se osećaj gladi. Nivo grelina u krvotoku raste nekoliko sati pre svakog obroka. Nakon obroka, nivo opada. Za razliku od leptina koji reguliše apetit na duže staze, grelin deluje kratkoročno i utiče na svakodnevni osećaj gladi.



4. GLUKAGON


Glukagon je hormon koji utiče na rad pankreasa. Ovaj hormon delom je povezan sa lučenjem glukoze u krvi, odnosno, povećava nivo glukoze u krvi. Po svom dejstvu je suprotan insulinu i smanjuje njegovo dejstvo. Ako je organizam zdrav, on stvara taman onoliko glukoze koliko je organizmu potrebno da stvori energiju za rad. Kada taj nivo postane prevelik, organizam šalje signal i on počne da luči insulin, koji ga smanjuje.

Kada glukagon počne da se luči, on koristi energiju iz masti.



5. KORTIZOL


Kortizol je hormon koji pomaže telu da odgovori na stres. Naziva se i „hormon stresa“, jer nivo kortizola skoči u telu tokom visokih stresnih situacija kako bi organizmu pružio prirodni podsticaj energije. Ovaj hormon takođe igra glavnu ulogu u metabolizmu, stimulišući jetru da povećava šećer u krvi. Takođe, pomaže procesu pretvaranja hrane u korisnu energiju.



6. TESTOSTERON


Testosteron je glavni polni hormon kod muškaraca. Odgovoran je za mnoge fizičke karakteristike uključujući dlake na licu i telu, mišićnu masu i dubok glas. Žensko telo takođe proizvodi male količine testosterona u nadbubrežnim žlezdama i jajnicima. Testosteron ženama pomaže u sagorevanju masti, jača mišiće i kosti i povećava libido.



7. ESTROGEN I PROGESTERON


Estrogen i progesteron su ženski polni hormoni. Proizvode se prvenstveno u jajnicima, i igraju važnu ulogu u razvoju reproduktivnog sistema žene. Pomažu u regulisanju menstrualnog ciklusa, kao i u trudnoći. I muškarci imaju estrogenske hormone koji su važni za zdravlje kostiju kod oba pola. Estrogen takođe utiče na zdravlje mozga, jetre, srca i kože i pomaže u regulisanju metaboličkih procesa, poput nivoa holesterola.

906 views0 comments

Recent Posts

See All

Comments


bottom of page