top of page

9 SEZONSKIH NAMIRNICA ZA JUL

Već je dobro poznato da je najbolje jesti lokalno voće i povrće onda kada mu je sazona. Osim što je tada najzrelije pa samim tim i najukusnije, sezonsko voće i povrće je uvek jeftinije i manje su šanse da je tretirano. Kako se povrće i voće sve više uvozi i tretira pesticidima, počeli smo da gubimo pojam o tome kada mu je zapravo sezona. Neke namirnice su zaista dostupne gotovo cele godine, a neke tek nekoliko nedelja u godini.

Ovo je devet namirnica koje u julu nikako ne treba preskočiti:



1. TREŠNJE

Trešnje su u julu najzastupljenije, najzrelije i najjeftinije.

Na 100g sadrže samo 50kcal i veoma su cenjeno voće zbog velike količine antioksidanasa koje sadrže. Trešnje se smatraju voćem za pročišćavanje organizma. Pročišćavaju organizam zahvaljujući antocijaninima, koji im daju karakterističnu crvenu boju. Trešnje imaju moć da neutrališu slobodne radikale, koji su odgovorni za degenerativne bolesti, kao što su Alchajmer, kancer ili artritis. Sadrže puno melatonina koji je dobar za zdrave moždane funkcije kao i za smirenost i dobar san, pa se osobama koje imaju problema sa spavanjem i insomnijom preporuču kao prirodan lek. Sa druge strane, trešnje sadrže vitamin C i aminokiseline, koji su idealni za prevenciju starenja kože, ali i za očuvanje zdravlja kose i noktiju. Usporavaju nastanak bora, fleka i staračkih pega, omogućavajući koži mladalački izgled.

Trešnje mogu da se jedu same, u voćnim salatama ali i kao dodatak zdravim slatkišima, kašama i kolačima. Kako god odlučite da ih konzumirate, nećete pogrešiti, pogotovo sada kada im je sezona.



2. KRASTAVCI

Krastavci na 100g sadrže samo 15kcal, malu količinu vitamina K i vitamina A, a po sastavu su čak 95% voda. Zbog količine vode koju sadrže, krasatavci bi trebalo da budu na svakodnevnom meniju u letnjim julskim danima kada je važno da održavamo hidrataciju. Zbog količine vlakana, krastavci doprinose zdravlju digestivnog trakta čineći da duže osećamo sitost.

Krastavac je najbolje jesti svež u salatama, kao grickalicu između obroka uz humus ili samo posoljen. Od krastavca možemo da pravimo tzatziki salatu uz dodatak svežeg začinskog bilja, mirođije i grčkog jogurta.



3. KUKURUZ

Kukuruzu u julu sezona tek počinje što znači da je ovo jedinstvena prilika da na pijacama pronađemo mladu biljku kakvu je nemoguće naći ostatkom godine. Kukuruz je jedna od retkih namirnica koja kuvanjem dobija na nutritivnom značaju. Možemo ga jesti u zrnu ili na klipu, kuvan ili pečen, kao prilog mnogim jelima i salatama i kao obrok sam za sebe. Konzumiranjem kukuruza sprečavamo nadimanje, zatvor i negujemo creva. Kukuruz je takodje dobar za kardiovaskularni sistem kao i za razgradnju lošeg (LDL) holesterola. Sadrži ugljene hidrate i proteine a kada se kukuruz kuva, njegovo antioksidativno dejstvo se povećava.

Kuvani kukuruz daje dosta energije, povećava izdržljivost i podstiče metabolizam, kalorijska vrednost mladog kuvanog kukuruza na 100g iznosi oko 130kcal dok onaj u zrnu na 100g sadrži oko 365kcal. Jedan klip kuvanog kukuruza sadrži oko 100kcal.



4. BRESKVE

Breskva spada u lako svarljivo voćke, bogato karotinom, voćnim kiselinama, mineralnim sastojcima, vitaminima A, B, C i gvožđem. Najviše se jede u sirovom stanju jer je sočna i ukusna, ili se od nje prave kompot, sokovi, džemovi itd. Breskva ima široku primenu i u narodnoj medicini. Savršeno je sredstvo za čišćenje creva, jer potpomaže bolje varenje. To postiže zahvaljujući značajnoj količini pektina, odnosno rastvorljivih biljnih vlakana, koja pomažu radu organa za varenje, oslobađajući ih naslaga koje se nalaze u crevima. Na taj način, organizam se oslobađa toksina, omogućavajući bolju resorpciju hranljivih materija. Istovremeno, breskva je dobar laksativ i diuretik. Porcija od 100 g breskve ima samo 39kcal, koje u najvećoj meri potiču od ugljenih hidrata. Na 100g breskva sadrži 9,k4g ugljenih hidrata i 1,5g vlakana.



5. BORANIJA

Boranija ima veliku biološku, a relativno malu energetsku vrednost, pa je po sastavu sličnija povrću nego mahunarkama.

Boranija se u ovom periodu godine može naći sveža, a u ostatku godine koristimo smrznutu, sušenu ili konzerviranu. Može da se priprema kao glavno jelo bez mesa, ali i sa raznim vrstama mesa, ribe, sa tofuom, sojom ili orašastim plodovima. Može se kuvana koristiti i kao dodatak salatama.

Ova zdrava namirnica je bogata vitaminom K, koji ima značajnu ulogu u zgrušavanju krvi i raspodeli kalcijuma u organizmu. Bogata je i vitaminom C, a sadrži i vitamine B grupe, uključujući B1, B2, B3, B6 i folat (prirodni oblik vitamina B9), kao i vitamin A. Boranija sadrži i bakar, hrom, magnezijum, kalcijum, natrijum, fosfor i gvožđe. Posebno je korisno što boranija sadrži značajne količine silicijuma, koji je veoma važan za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva pa se preporučuje u ishrani dece i trudnica.

Na 100g boranija sadrži samo 31kcal od čega najveći udeo imaju složeni ugljeni hidrati.




6. BOROVNICE

Jaka plava boja borovnica potiče od antocijana koji je jedan od najjačih antioksidanasa. Prepune su vitamina C kao i vitamina K, E i B2. Od borovnica se mogu praviti džemovi, sokovi, sirupi, ali u ovom periodu godine je najbolje jesti ih sveže. Uvrštavanjem borovnica u jelovnik može se smanjiti povišeni krvni pritisak kao i holesterol, takođe sprečavaju upale urinarnog i crevnog trakta, poboljšavaju zdravlje očiju i podpomažu rast kose. Uz sve to, borovnice pomažu u otklanjanju menstrualnih bolova i pogodne su i za osobe koje boluju od dijabetesa tipa 2.

Zaključak je dakle da postoji čitava lista razloga da borovnice već danas uvrstite u svoju ishranu ukoliko ste ih do sada zapostavljali. Na 100g sadrže 57kcal i čak 2,4g vlakana.



7. PAPRIKE

Ono što nije tako poznato je da paprike sadrže 2 puta više vitamina C od limuna . Postoji preko 200 različitih vrsta paprika ali koju god da odaberete nećete pogrešiti. 100g sveže crvene paprike sadrži 92% vode, 6g ugljenih hidrata, 0,99g proteina, 0,3g masti i 1,2g dijetetskih vlakana. Paprika je izvrstan izvor vitamina A, C i B6. Dobar je izvor dijetalnih vlakana, vitamina B2 (riboflavin), B3 (nijacin), B5 (pantoten), B9 (folacin) te vitamina K, mangana i magnezijuma. Što je paprika zrelija, viši je nivo vitamina i minerala. Vitamin C je osetljiv na visoke temperature tako da prednost imaju sirove paprike. Mogu se od njih praviti razna variva, mogu se jesti kao sataraš, uz meso, jaja, ribu, kao prilog, dodatak salatama, od njih se mogu praviti razni umaci a mogu da se koriste i umesto hleba pa da se jedu sa namazima poput humusa i kikiriki putera.



8. LUBENICA

Osim što je mnogima omiljeno voće, lubenica je odlIčan način da se rashladimo u letnjem julskom periodu. Zajedno sa dinjom, lubenica spada u porodicu tikvi i krastavaca što je čini povrćem iako ima karakteristike i voća i povrća, pa su na taj način obe tvrdnje tačne. Lubenica se smatra izuzetno vrednom namirnicom jer je bogata vitaminima, mineralima i antioksidansima, sadrži manju količinu vlakana, a uz sve to ima jako malo kalorija. Na 100g lubenica sadrži samo 30kcal, tako da je možemo konzumirati i u velikim količinama a da pritom ne unesemo veliki broj kalorija. Lubenica je po sadržaju 95% voda pa samim tim rešava problem dehidracije u ovom periodu godine. Osim minerala i vitamina koje sadrži, lubenica je bogata likopenom koji je veoma uspešan u sprečavanju širenja upalnih procesa i uopšte u zaštiti od nastajanja istih.



9. SMOKVE

Iako su sušene smokve dostupne tokom cele godine, ne postoji tako jedinstven ukus kao što su sveže. Osim toga, u suve smokve, kao i u drugo sušeno voće često se dodaje rafinisani šećer. Blagotvorno dejstvo smokvi počinje od lečenja akni i bubuljica do lečenja raka. Smokve su bogate beta karotenom, A, C, E i K vitaminima, kalcijumom, gvodžem i drugim mineralina.

Smokve se često preporučuju kao veoma delotvorno, prirodno laksativno sredstvo zbog količine vlakana koju sadrže.

Većina nas u ishrani koristi veće količine natrijuma koji vodi do nedostatka kalijuma, a neravnoteža između ova dva minerala može dovesti do povišenog krvnog pritiska. Ishrana bogata svežim voćem i povrćem među kojima su i sveže smokve prirodnim putem podiže nivo kalijuma i time utiče na snižavanje krvnog pritiska.

Visok nivo fruktoze osiguratće da vaš mozak radi brže, bolje prima i razvrstava informacije.

Sadržaj kalorija bitno se razlikuje u zavisnosti od toga da li govorimo o svežim ili suvim smokvama. Razlog za to je prirodni šećer u suvim smokvama, koji postaje koncentrovan kada se plod osuši. Stoga, porcija od 100g svežih smokvi sadrži 74kcal dok ista porcija suvih smokvi ima čak 249kcal.

Iskoristite sezonu svežih smokvi koja krajem jula tek počinje.

458 views0 comments

Recent Posts

See All

Comments


bottom of page