top of page

BELI ŠEĆER I NJEGOV UTICAJ NA NAŠE ZDRAVLJE



Beli šećer koji se još naziva i stoni, kristal i običan šećer je često korišćena vrsta zaslađivača a proizvodi se od biljke šećerne trske ili šećerne repe. Sve više se priča o štetnosti belog šećera na ljudsko zdravlje i gotovo da ne postoji osoba koja danas ne zna da nije poželjno njegovo konzumiranje. Bitno je da imamo svest koje namirnice su dobre a koje ne tako dobre po nas i naše zdravlje ali je još bitnije da znamo zašto.


Ukoliko znate da je šećer loš za naše zdravlje ali niste sigurni zašto, ovaj tekst će vam u najkraćim crtama i najplastičnije to objasniti.


Beli šećer je po svom sastavu disaharid. To znači se radi o složenom ugljenom hidratu koji se sastoji od dva prosta šećera: glukoze i fruktoze. Ova dvaa šećera se u telu različito metabolišu odnosno prerađuju. Važno je znati da od glukoze svaka stanica ima korist. Kada je reč o fruktozi, to nije tako. Jedini organ koji može da preradi fruktozu je jetra. Ako su količine fruktoze unešene u organizam prevelike tada jetra postaje preopterećena i fruktozu direktno pretvara u masnoće.

Lučenje insulina se pojačava kada počne da se povećava nivo šećera u krvi. Pre nego što dospe u krv, šećer se razgrađuje na svoje sastavne komponente glukozu i fruktozu. Insulin se luči od strane pankreasa. Pankreas obično izluči previše insulina, što na kraju dovodi do dramatičnog pada šećera u krvi. To je dobro poznat osećaj zamagljenosti pred očima i u glavi, inertnost i trenutna žudnja za novom hranom.

Kada se ovaj pad šećera desi, jedan deo našeg mozga to interpretira kao da je telo izglednelo i smanjuje dotok energije u mozak i to baš u trenutku kada treba da se odupremo porivu za hranom. Šta mislite da je posledica svega navedenog? Posežemo za novim kolačima i slatkišima iako smo se upravo zakleli da nećemo više!

Insulin je hormon koji momentalno sprečava sagorevanje masnoća i aktivira njihovo skladištenje, to je zato što insulin reguliše nivoe šećera u krvi tako što skladišti višak glukoze u vidu masnog tkiva.

Sve navedeno o fruktozi se NE odnosi na voće! Količina fruktoze iz voća ne može se meriti s količinom u belom šećeru. Voće nije primer fruktoze već je ono hrana sa malo kalorija, puno vitamina i velikom količinom vlakana. Od voća se teško možemo prejesti. Bilo bi potrebno pojesti neverovatno velike količine da bi se dosegao nezdrav nivo fruktoze.

Ono što možemo da uradimo kako bismo izbegli prejedanje namirnicama koje su bogate belim šećerom je da ga u ishrani zamenimo zdravom alternativom koja je najbolji izbor za nas uzimajući u vidu naše zdravstveno stanje kao i cilj koji želimo da postignemo (npr. Gubitak kilograma). Možemo da pripremamo zdrave slatkiše i kolače koristeći prirodne i proverene celovite namirnice poput voća, suvog voća, biljnih mleka, urmi, kakaoa, orašastih plodova itd. Zadovoljićemo potrebe za slatkim, a zbog kvaliteta i visoke kalorijske i nutritivne vrednosti namirnica koje koristimo-poješćemo daleko manju količinu.

Ne zaboravite da je BALANS KLJUČ PRAVILNE ISHRANE i da je u redu pojesti omiljeni slatkiš s vremena na vreme sve dok je to u umerenim količinama i dok nije sastavni deo naše svakodnevne ishrane.





ALTERNATIVE BELOM ŠEĆERU


1. SMEĐI ŠEĆER

Poput belog šećera, i smeđi šećer je zaslađivač proizveden od iste biljke-šećerne trske ili šećerne repe. To znači da su, uprkos različitoj boji, njihov nutritivni sastav i njihova nutritivna vrednost približno ISTE. Smeđi šećer je samo beli šećer nastao mešanjem rafinisanog belog šećera sa melasom (vrsta gustog, smeđeg sirupa) da bi dobio prepoznatljivu bolju, ukus karamele i minimalnu količinu vitamina i minerala. Uz to, smeđi šećer ima i nešto niži udeo ugljenih hidrata i nešto manje kalorija nego beli, ali razlika je zanemarljiva.


2. MED

Nutritivno, med je mešavina šećera i mnoštva drugih materija. Nektar iz cveća je izuzetno bogat ugljenim hidratima, koji pčele pretvaraju u fruktozu i glukozu. Osim fruktoze i glukoze, med sadrži i maltozu i saharozu (U daleko manjem procentu). Svi šećeri u medu ukupno čine oko 75% od ukupne količine meda. Drugi bitan faktor je voda koje ima od 15 do 20%. Za razliku od šećera, med u sebi sadrži sastojke od kojih je građen ljudski organizam. Ostatak meda čine druge hranjive materije, minerali i vitamini. Sadrži visoko vredne kiseline, kao što su mravlja, jabučna, limunska, jantarna, octena i još mnoge druge, ne manje vredne za naš organizam. Sadrži različite hlorofilske ostatke, pigmente, inulin, kao i veliki broj drugih sličnih materija. Ove biljne materije jačaju imunitet i pružaju otpor mnogim bolestima. Sadrži aminokiseline, kompleks vitamina B i E i vitamin C. Od minerala sadrži gvožde, cink, kalcijum, fosfor, kalijum, bakar i magnezijum. Ipak, med spada u visokokalorične namirnice bogate ugljenim hidratima pa se ne preporučuje kod redukcijskih dijeta, IR i dijabetesa kao i ostalih stanja u kojima se ugljeni hidrati i šećeri ograničavaju. 100g meda sadrži oko 300kcal i 85g ugljenih hidrata. Uzmimo u obzir da med zbog njegove izuzetne slatkoće ipak nećemo jesti u ovoj količini, jedna kašika meda sadrži 64kcal.



3. KOKOSOV ŠEĆER

Kokosov šećer je prirodan šećer organskog porekla i predstavlja bogat izvor vitamina i minerala. Sadrži dvostruko više gvožđa, četiri puta više magnezijuma i deset puta više cinka od smeđeg šećera. Takođe, kokosov šećer, je bogat izvor vitamina, pogotovo B1, B2, B3 i B6. Kokosov šećer, se dobija prikupljanjem soka iz cveta kokosove palme. Sok se termički obradjuje i isparavanjem viška vode, dolazi se do kokosovog šećera. Osnovna struktura kokosovog šećera čini 82% saharoze (uz 3-9% glukoze i fruktoze) koji se sastoje od dugog lanca saharida, takodje poznatih kao „složeni ugljeni hidrati”. Kokosov šećer ima prirodno nizak glikemijski inedks GI 35, u poređenju da većinom drugih komercijalnih šećera, kao što su beli rafinisani šećer sa GI 68, Med 60. Na 100g kokosov šećer sadrži 384kcal i 95g ugljenih hidrata.



4. AGAVA SIRUP

Sirup od agave se dobija iz srca same biljke. Lišće ove biljke koristi se i za spoljnu upotrebu i delotvorno je u isceljivanju opekotina i rena. U agavi se nalazi inulin, složeni oblik fruktoze, upravo on je zaslužan za slatkast ukus koji sirup od agave ima. Često se baš iz tog razloga preporučuje i osobama koje žele da industrijski šećer zamene zdravijim zaslađivačem. Iako ima nizak glikemijski indeks (GI20-30), agava sirup je takođe kaloričan, na 100g sadrži 310kcal, ugljenih hidrata ima 76,37 g, 0,09g proteina a dijetalnih vlakana 0,2g. Prisutne su i značajne količine vitamina i to najviše vitamina C, koga ima 17 miligrama, a prisutne su i određene količine vitamina B1, B2, B3, B6 i B9, kao i vitamina E i A, ali i vitamina K. Sirup od agave sadrži i neznatne količine gvožđa, magnezijuma i kalcijuma, kao i natrijuma, fosfora i kalijuma, a takođe i mangana, bakra i cinka i selena. Agava sirup je slađi i od belog šećera i od meda pa treba redukovati njegovu količinu prilikom primene.




5. ERITRITOL

Eritritol je iz prirode izolovana zamena za šećer koja izgleda i ima ukus vrlo sličan šećeru, ali potpuno bez kalorija. Eritritol je šećerni alkohol i dobija se ekstrakcijom iz biljaka ili industrijskim putem iz skroba. U prirodi se nalazi u biljkama u malim količinama u grožđu, lubenici, nekim sortama gljiva, fermentisanoj hrani itd. Eritritol je pogodan za dijabetičare, osobe koje žele da izgube na težini, za razliku od ostalih zaslađivača pogodan je za osobe koje pate od kandide ili druge bolesti zbog koje ne smeju da konzumiraju šećer. Eritritol je dobra alternativa za šećer jer ne dodaje kalorijsku vrednost hrani. Dok je većina šećernih alkohola nisko kalorična, eritritol ima 0 kalorija. Eritritol je termostabilan što ga čini pogodnim za pripremu raznih slatkih recepata. Osim svih navedenoh benefita, eritritol je takođe i ne glikemijski što znači da mu je glikemijski indeks 0. Negativne strane eritritola: može biti genetski modifikovan pa treba povesti računa o sastavu pri kupovini, proizvođači eritritol često koriste kao “nosač” i kombinuju ga sa ostalim veštačkim zaslačivačima poput aspartmana koji mogu imati čak i neželjena dejstva. Oprez pri kupovini i odabiru proizvoda!



6. STEVIA

Čarobna biljka stevia je poreklom iz Paragvaja gde se koristi kao zaslađivač ali i kao lek već preko 1500godina. Sadrži vitamin C, kalcijum, beta karoten, hrom,mangan, vlakna, magnezijum, niacin, gvožđe, kalijum, belančevine i silicijum. Ima antiseptičko, antibakterijsko i antialergijsko delovanje, jača imunitet. Naučna istraživanja pokazuju da stevia efikasno reguliše šećer u krvi kod osoba s dijabetesom i hipoglikemijom, dovodeći ga na normalan nivo. Deluje i na oporavak pankreasa i podstiče stvaranje insulina. Stevia uglavnom snižava povišeni krvni pritisak i nema uticaj na pritisak kod osoba s normalnim vrednostima. Hranljiva je, nekancerogena, neotrovna i sigurna za dijabetičare i hipoglikemičare, kao i sve ostale. Stvia je do 300 puta slađa od šećera, ne utiče na nivo šecera u krvi, nema glikemijski indeks i ne sadrži kalorije. Nema nikakve štetnosti na ljudsko zdravlje! Obzirom na sve benefite koje sa sobom nosi lako je zaključiti da je stevia najbolji izbor zaslađivača kako kod dijeta tako i kod osoba koje iz zdravstvenih razloga ne smeju da konzumiraju šećer, med i ostale zaslađivače. Negativna strana korišćenja stevie je njena veoma visoka cena kao i to da se vrlo često meša sa drugim veštačkim zaslađivačima upravo zbog njene dragocenosti. Oprez pri izboru i kupovini! Obavezno čitati sastav proizvoda!


1,152 views0 comments

Recent Posts

See All

Comments


bottom of page