top of page

10 NAMIRNICA KOJE SMANJUJU ŽUDNJU ZA SLATKIŠIMA



Žudnja za šećerom je izuzetno česta pojava, naročito među ženama.

Do 97% žena i 68% muškaraca od ispitane grupe ljudi prijavilo je da oseća neku vrstu žudnje za hranom, uključujući želju za šećerom. One osobe kojima se ovo dešava obično osećaju jaku želju da pojedu nešto slatko i teško im je da tu želju kontrolišu.

Ovo može dovesti do prejedanja ili prekomernog konzumiranja namirnica bogatih rafinisanim belim šećerom što može dovesti do kalorijskog suficita koji se na kraju odrazi kao višak kilograma.

Srećom, postoje načini kojima možemo da obuzdamo želju za slatkišima. Uvrštavanje ovih 10 namirnica može vam pomoći da smanjite žudnju za slatkišima


1. VOĆE


Većina ljudi poseže za namirnicama koje sadrže visok procenat masti i rafinisanih ugljenih hidrata (kao što je čokolada) kada osete želju za šećerom. Međutim, zamena regularnih slatkiša za voće bi mogla da zaustaviti tu žudnju. Voće je prirodno slatko i sadrži mnogo korisnih biljnih jedinjenja i vlakana. Da biste bili sigurni da ćete zadovoljiti svoju želju za slatkim, birajte slađe voće poput manga i banana. Ako osim žudnje za slatkišima osećate i glad, u voće dodate malo jogurta kako biste ga učinili zadovoljavajućom užinom.




2. TAMNA ČOKOLADA


Čokolada je jedna od najčešće prijavljenih namirnica koje ljudi jedu kada žude za slatkišima. Ovo posebno važi za žene. Međutim, ako poželite da pojedete čokoladu, možete napraviti zdraviji izbor tako što ćete izabrati tamnu čokoladu. Tamna čokolada je čokolada koja sadrži više od 70% kakao delova. Takođe sadrži zdrava biljna jedinjenja poznata kao polifenoli. Neke studije su pokazale da antioksidativni i antiinflamatorni efekti ovih polifenola mogu pomoći u poboljšanju markera zdravlja srca. Međutim, kao i obična čokolada, crna čokolada sadrži šećer i masnoću pa je najbolje da se ograničite na nekoliko kockica da biste zadovoljili svoju želju. Takođe uvek pre birajte tamne čokolade zaslađene stevijom i drugim nekalorijskim zaslađivačima.



3. BAROVI OD ŽITARICA


Nisu svi barovi od žitarica zdravi a neki sadrže visok procenat masti i šećera pa je jako bitno obratiti pažnju na njihov sastav. Međutim, ako žudite za slatkom poslasticom, postoje neke dobre, zdravije opcije. Pokušajte da potražite bar napravljen od celog zrna žitarica zaslađen svežim ili suvim voćem, umesto belog šećera i glukozno fruktoznog sirupa. Najbolji barovi su oni koji u sastavu imaju prirodne sastojke. Oni imaju više vlakana i sadrže više korisnih hranljivih materija, čak i ako su prilično slatki. Možete pokušati i sami da napravite domaće barove od žitarica.




4. ČIA SEMENKE


Čia semenke su dobar izvor mnogih važnih hranljivih materija, uključujući omega-3 masne kiseline, rastvorljiva dijetalna vlakna i neka zdrava biljna jedinjenja. U stvari, rastvorljiva vlakna čine oko 40% čia semena. Ova vrsta vlakana lako apsorbuje vodu i nabubri da formira supstancu nalik želeu u našim crevima, što nam može pomoći da se duže osećamo sito i sprečimo želju za šećerom. Čia semenke su takođe raznovrsne, pa ako želite desert koji će zadovoljiti vašu želju za slatkim, možete pokušati da napravite čia puding sa biljnim mlekom, kakao prahom i voćem.



5. MAHUNARKE


Mahunarke poput sočiva, pasulja i leblebije, odlični su biljni izvori vlakana i proteina. U stvari 200g sočiva nam obezbeđuje oko 18g proteina i 16g vlakana. Smatra se da ovi hranljivi sastojci podstiču osećaj sitosti. Stoga, u teoriji, uključivanje mahunarki u našu ishranu može pomoći da se osećamo sito i da smanjimo želju za šećerom izazvanu glađu.



6. JOGURT


Jogurt može biti odličan izbor za zdravu užinu bogatu proteinima i kalcijumom. Neke studije sugerišu da bi jogurt mogao biti dobra užina za regulisanje apetita i kontrolu želje za slatkišima. U stvari, jedno istraživanje je pokazalo da su žene optimalne telesne težine koje su konzumirale grčki jogurt sa visokim sadržajem proteina za popodnevnu užinu bile manje gladne i jele manje kasnije tokom dana, u poređenju sa onima koje su imale užinu sa niskim sadržajem proteina ili uopšte nisu imale užinu. Najzdraviji izbor jogurta je onaj koji sadrži žive kulture i ne sadrži dodat šećer a ukoliko vam to nije dovoljno uvek u jogurt možete da dodate bobičasto voće i napravite svoju zdravu poslasticu.



7. URME


Urme su plodovi urmine palme, veoma su hranljive i veoma slatke. Odličan su izvor vlakana, kalijuma, gvožđa i korisnih biljnih jedinjenja. Ako uzmete nekoliko urmi umesto slatkog napitka ili slatkiša, možete zadovoljiti potrebu za slatkišima uz dodatak zdravih hranljivih materija. Ukoliko želite, možete ih kombinovati sa orašastim plodovima i njihovim puterima i tako napraviti pravu poslasticu. Međutim, zapamtite da su urme veoma slatke, pa budite umereni sa količinom.




8. BATAT


Batat je hranljiv, sladak i veoma zasitan. Po sastavu je uglavnom ugljeni hidrat, ali sadrži vlakna i niz vitamina i minerala, uključujući vitamin A, vitamin C i kalijum. Neki ljudi imaju želju za šećerom jer ne jedu dovoljno tokom dana. Uključivanje izvora ugljenih hidrata kao što je slatki krompir može da pomogne u dodavanju kalorija u obroke čineći ih uravnoteženijima. Postoje čak i slatki recepti sa batatom koji mogu da vam posluže kao sjajna alternativa za klasične slatkiše.



9. MESO I RIBA


Uključivanje izvora proteina poput mesa ili ribe u obroke možet pomoći u sprečavanju žudnje za šećerom. Adekvatan unos proteina može igrati ključnu ulogu i ukoliko pokušavate da izgubite kilograme. Kada su učesnici jedne studije pratili dijetu za mršavljenje koja je 25% kalorija dobijala iz proteina, njihova žudnja za hranom je smanjena za 60%, a želja za grickanjem kasno u noć je prepolovljena. Dakle, ako ste na dijeti i osećate veliku želju za šećerom, potrudite se da u svoje obroke uključite izvor proteina poput mesa ili ribe. Ako ste vegetarijanac, ne brinite – izvori proteina na bazi biljaka mogu imati isti efekat.




10. FERMENTISANA HRANA


Fermentisana hrana kao što su jogurt, kimči, kombuča i kiseli kupus su izvori korisnih bakterija. Korisne bakterije koje se nalaze u ovim namirnicama mogu pomoći u održavanju ravnoteže „dobrih“ bakterija u crevima i smanjenju broja bakterija koje izazivaju bolesti poput kandide. Bakterije u našim crevima su takođe povezane sa mnogim procesima u našem telu i mogu da „razgovaraju“ sa našim mozgom kroz jedinjenja i hormone koje proizvode. Ovo omogućava bakterijama u crevima da utiču na unos hrane. Neka od ovih jedinjenja mogu čak i da oponašaju hormone gladi ili sitosti u našem telu, utičući na naš apetit i želju za hranom. Zbog toga se sugeriše da bi uključivanje neke fermentisane hrane u našu ishranu moglo doprineti održavanju zdravih creva i čak pomoći u sprečavanju žudnje za hranom.

1,970 views0 comments

Recent Posts

See All

Comments


bottom of page