top of page

TOP 8 SEZONSKIH NAMIRNICA ZA MART

Još malo pa nam stiže proleće! Dani su sve duži, vazduh svežiji i čini se da su svi već malo bolje raspoloženi. Promena sezone iz hladnije u topliju je pravo vreme da napravimo promene u ishrani, da za sobom ostavimo naviku da jedemo tešku hranu i da pređemo na lagane i osvežavajuće obroke.


Mi smo suštinski prilagođeni životnoj sredini u kojoj se nalazimo pa treba da jedemo hranu koja raste oko nas. Umesto što sve više uvrštavamo u ishranu uvozno voće i povrće, akcenat bi trebalo da bude upravo na namirnicama koje rastu i odgajaju se u našim krajevima. Verovatnoća da su namirnice tretirane je znatno manja onda kada im je sezona a osim toga, tada su i najukusnije. U proleće, pod sezonskim namirnicama podrazumeva se širok spektar povrća i voća koje će vam prijati posle teških zimskih dana a njohovim konzumiranjem ćete istovremeno očistiti i resetovati svoj probavni i imuni sistem.


U ovom periodu ne morate čak da izbacujete bilo koju specifičnu vrstu hrane iz svoje ishrane, jednostavno jedite više svežih, sezonskih namirnica koje ćete naći na lokalnoj pijaci i videćete kako će vam prosto prirodno doći da tešku, rafinisanu i nekvalitetnu hranu svedete na minimum.


U nastavku teksta nalazi se spisak sezonskih namirnica kao i kratka uputstva kako ih pripremati. Većina namirnica sa spiska zahteva minimalno kuvanje što je idealno za one koji nemaju puno vremena za pripremu obroka.





1. ZELENO LISNATO POVRĆE

(Rukola, kelj, kopriva, kupus, zelena salata, endivija, zeleni i crveni radič, matovilac, blitva i spanać)


Bogato vitaminima poput vitamina A, K i folatima kao i hlorofilom, vlaknima i vodom. Smanjuje procese upale u organizmu, istovremeno hidrira i detoksikuje telo.


Kako ga jesti: Najbolje je da ga dobro operete, iseckate, pomešate sa ostalim povrćem iz ove grupe, dodate semenke, orašaste plodove, ekstra devičansko maslinovo ulje i jabukovo sirće ili sok od citrusa. Uvek možete da dodate protein pa da napravite obrok salatu (Riba, piletina, ćuretina, leblebije, tofu, pečena soja, kuvana jaja itd.) ili da salatu jedete kao prilog glavnom obroku.


2. CVEKLA


Neke namirnice nam poput cvekle svojim izgledom daju jasnu poruku koje će dobrobiti imati za naš organizam. Jarka crvena boja cvekle poručuje nam da je ona sjajna za našu krv i cirkulaciju. Zbog fitonutrijenta-betalanina koji sadrži, konzumiranjem cvekle možemo uticati na smanjenje krvnog pritiska, povećanje snage i izdržljivosti kao i detoksikaciju organizma.


Kako je jesti: Za konzumiranje cvekle ima jako puno opcija! Možete da je oljuštite i ubaciti u smoothie sa jabukom, bananom, baby spanaćem itd. Može da se kuva, peče, dodaje salatama i drugim slanim jelima. Od cvekle može da se napravi pire i da se jede kao prilog uz meso i ribu. Može da se izrenda sa svežom šargarepom i jabukom i jede kao sveža salata.




3. ŠARGAREPA


Ovo svima poznato i veoma dostupno povrće u proleće je u svom punom sjaju. Bogata je vitaminom A kao i drugim antioksidantima, sjajna je za održavanje zdravlja kose, kože i noktiju te se zbog toga smatra hranom protiv starenja. Poznata je i kao moćan borac protiv karcinoma.


Kako je jesti: Šargarepa zbog svog specifičnog slatkastog ukusa vrlo lako može da se kombinuje i uklapa na najrazličitije načine. Najbolje je da se jede sirova, da se gricka za užinu između obroka. Možete je iseckati na tračice i umakati u kikiriki puter, humus ili tahini. To je ujedno i savršen predlog za zdravu užinu kod dece kao i za sve one koji vole da grickaju nešto između obroka. Može da se kuva sa drugim povrćem, da se ubacuje u smoothie, da se renda i dodaje u sveže salate. Savršeno se kobinuje sa kupusom, peršunom i belim lukom.



4. NANA

Ova moćna biljka raste poput korova i često joj se ne pridaje značaj iako bi trebalo zbog njenog lekovitog dejstva. Nana sadrži antioksidans koji se naziva rosmarinska kiselina a koji može da ublaži vrlo jake sezonske simptome alergije. Mentol koji u sebi sadrži blagotvorno deluje na probavni sistem i može da ublaži simptome poput grčeva, gasova, nadutosti itd.


Kako je jesti: Nana je osetljiva biljka. Iako je najpopularniji način konzumiranja nane putem čaja, kuvanjem ipak smanjujemo njenu hranljivu vrednost. Osim čaja od nane, postoji još mnogo načina da je konzumiramo u svežem obliku. Može da se doda u vodu i da se zajedno sa limunom i zaslađivačem po ukusu napravi ledeni čaj. Nana je takođe odlična kao jestivi ukras pa može da se secka i dodaje u voćne salate.




5. KROMPIR

Krompir je pravi izvor ugljenih hidrata i vlakana, pored toga sadrži vitamin C, vitamin B6, kalijum i mangan. Krompir sadrži tzv. Otporni skrob koji može poboljšati kontrolu šećera u krvi, zdravlje organa za varenje, apsorpciju hranljivih sastojaka i osećaj sitosti. Sadržaj hranljivih sastojaka zavisi od vrste krompira i samog načina pripreme a proleće je godišnje doba kada definitivno treba da ga uvrstimo u ishranu.


Kako ga jesti: Od vrste krompira zavisi i kako ga najbolje pripremati i jesti. Obzirom da krompir u svakom slučaju moramo termički obraditi onda je najbolje da to bude kuvanjem u vodi ili pečenjem u rerni. Možemo ga obariti i napraviti krompir salatu sa crnim lukom i peršunom uz dresing od maslinovog ulja, limunovog soka, bibera i soli. Možemo da ga pečemo u rerni sa začinima poput ruzmarina i vlašca. Sjajno se kombinuje sa salatama od zelenog lisnatog povća i vrlo lako može da se jede u varijantama bez mesa jer je vrlo zasitan.




6. LUK

Luk sadrži veliku količinu polifenola a posebno flavonoida, jedinjenja koja igraju glavnu ulogu u prevenciji raznih bolesti i smanjenju oksidativnog stresa koji iscrpljuje naš organizam. Luk je takođe prirodni antihistaminik i ima antibakterijsko i antigljivično dejstvo.


Kako ga jesti: Sirovi luk može da se dodaje svim svežim salatama. Ukoliko vam smeta miris luka, neutrališite ga dodavanjem velike količine svežeg peršuna. Ukoliko niste ljubitelj sirovog luka, možete da ga dinstate sa ostalim povrćem i služite kao prilog skoro svim jelima. Luk je takođe savršena osnova za prolećne supe, čorbe , potaže i soseve.







7. JABUKE

Jabuke su odličan izvor vlakana i vitamina C, osim toga sadrže polifenole koji mogu imati brojne zdravstvene benefite. Zbog visokog sadržaja vlakana jabuke su saveznik u gubljenju kilograma, pomažu u snižavanju holesterola i visokog krvnog pritiska, takođe smanjuju rizik od moždanog udara.


Kako ih jesti: Ukoliko ste u prilici da kupujete domaće neprskane jabuke, najbolje je da ih jedete cele, sa korom. Ukoliko niste sigurni kako su odgajane ipak je bolja da ih ljuštite jer se u slučaju da su tretirane svi otrovi zadržavaju upravo u kori. Najbolje je da se jedu sveže kao užina između obroka. Ukoliko ste ljubitelj slatkih ukusa, možete ih posuti cimetom i medom. Mogu da se peku u rerni i da se prave deserti od jabuka sa medom, cimetom i orasima. Mogu da se dodaju u smoothie, i u salate kako bi dale slatkoću i upotpunile ukus.




8. KARFIOL

Ovo povrće sadrži vitamine B1, B2, B3, B5, B6 i B9, minerale i korisne fitohemikalije. Dobar je izvor vlakana, proteina, fosfora, kalijuma i ima visok sadržaj vitamina C. Karfiol sadrži kalijum, mineral koji je veoma važan za razvoj kostiju i mišića. Pored toga, u ovom povrću se nalaze i izotiocijanati koji sprečavaju razvoj ćelija karcinoma. Redovnim konzumiranjem ovog povrća smanjuje se rizik od nastanka artritisa, gojaznosti, dijabetesa


Kako ga jesti: Iako ga mnogi termički obrađuju, karfiol može da se jede potpuno sirov. Ipak, sirovi karfiol može da izazove gastrointestinalne smetnje pa ukoliko vam ne odgovara, bolje je da ga ipak termički obrađujete. Kada je sirov, ukus mu je najpribližniji kupusu. Može da se peče u rerni sa začinima (beli luk u granulama, vlašac, ruzmarin, majčina dušica itd.) i sa dresingom na bazi tahinija, soja sosa ili kikiriki putera. Od karfiola može da se pravi pire koji ukusom parira poznatom pire krompiru a mnogo je laganiji i sadrži znatno manju energetsku vrednost.

2,227 views0 comments

Recent Posts

See All

Komentarze


bottom of page